SKOJ smatra da je takozvani „Studentski edikt“ (dalje u tekstu „Liberalni edikt“), koji je predstavljen na skupu u Nišu 1. marta 2025. godine, neprihvatljiv za komuniste, radni narod, studente, poštenu inteligenciju i sve progresivne ljude u Srbiji. Ovaj “edikt” je za nas neprihvatljiv jer predstavlja ništa drugo do liberalni pamflet, koji se zasniva na apstraktnim i praznim frazama o buržoaskoj slobodi, ustavobraniteljima, pravnoj državi, ustavnoj republici i njenim institucijama, pravdi, zakonima, znanju, solidarnosti, studentima, budućnosti… te kićenim rečima govori “divnoj” građanskoj predstavničkoj demokratiji koja predstavlja ideal “kraja istorije”.
Liberalni edikt ni na jedan način ne pominje stvarne uzroke problema u našem društvu (koje su prouzrokovali i pad nadstrešnice u Novom Sadu, na šta su autori, čini se, zaboravili). Ovaj edikt potpuno zanemaruje karakter antinarodnih zakona i pitanje čiji su interesi zapravo zaštićeni tim zakonima. U tekstu se ne nalazi ni jedna reč o ključnim pitanjima kao što su vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, odnos prema radu, kapitalu, imperijalizmu, o znanju koje se pretvara u robu i kupovini diploma, Bolonjskoj deklaraciji, najnedemokratskijem izbornom zakonu u Evropi, hegemonom kolonijalnom diskursu, stranom kapitalu, finansijskom sektrou pod kontrolom stranih banaka, ekonomiji koja je vezana za Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, NATO, EU, okupaciji Južne srpske pokrajine, kao i drugim važnim društvenim temama.
Umesto toga, susrećemo se sa buržoaskim parolama o “slobodi, misli, zakonima, znanju i demokraiji”, bez ikakvog priznanja da u građanskim demokratijama ta prava zavise od količine novca koji pojedinac posjeduje. SKOJ podseća da kapitalistički društveni odnosi nužno dele društvo na klase, određujući ljudima poziciju u proizvodnom sistemu. Sloboda za manjinu koja kontroliše krupni kapital znači ropstvo za ogromnu većinu – radni narod. Međutim, uprkos tim naučnim činjenicama u “Liberalnom ediktu” na apstraktnom nivou se govori o jednakim slobodama, jedinstvu interesa i jednakosti svih građana, koji bi trebalo da budu solidarni, zanemarujući društvene odnose koji su već podelili ljude na bogate i siromašne, vlasnike kapitala i radnike, eksploatatore i eksploatisane.
Pored toga, problematična je i sama „demokratičnost“ „Liberalnog edikta“ u formalnom građanskom smislu. Niko ne zna ko ga je pisao, ko ga je predložio niti na kojem „Plenumu“ je usvojen kao politički dokument koji će biti predstavljen na klerikalno-liberalnom vašaru (skupu) u Nišu. Takođe, klero-liberalna ikonografija (od četničke pa do krvave šake) dominirala je na vašarima u Kragujevcu i Nišu, kao i u pešačenjima koji su ih pratili.
SKOJ smatra da odluka o povećanju budžeta za visoko obrazovanje u Srbiji za 20%, predstavlja značajan korak u borbi za besplatno i svima dostupno obrazovanje. Ova odluka nije plod “dobre volje” vlasti, već dugogodišnje borbe studenata za bolje materijalne uslove studiranja. Ovim povećanjem budžeta dolazi do smanjenja školarina za 50% i povećanja plata profesorima za 15,97%. Ovaj korak omogućava većem broju studenata iz siromašnijih porodica da nastave svoje obrazovanje.
Ipak, bez obzira na sve, protesta je u datom trenutku postao suštinski liberalan i reakcionaran, te nosi antinarodni karakter. Moramo biti iskreni i suočiti se sa činjenicama da su protesti u datom trenutku pod kontrolom prozapadne, antinarodne opozicije, te da progresivni studenti sada imaju veoma mali
uticaj na političku liniju protesta. Nakon što je ispunjen četvrti ključni zahtev, koji je bio jedini studentski, a koji za mnoge učesnike protesta gotovo da nema značaj, ostali zahtevi koji se sada iznose dolaze od liberalnih opozicionih snaga (koje imaju podršku određenih nacionalističkih organizacija) i ne predestavlaju stvarne klasne interese studenata. Pričati o korupciji, a ćutati o kapitalizmu (u čijoj biti je korupcija) je demagogija za naivne. Opozicija, koja se poziva na “zapadne” vrednosti u borbi protiv korupcije, zaboravlja da su upravo SAD i EU primeri najvećih korupcionaških skandala.
SKOJ ističe da ako je neko imao iluzije o karakteru sadašnjih protesta, nakon donošenja “Liberalnog edikta” u Nišu sve su maske pale. Donošenjem “Liberlanog edikta” (“Studentskog edikta”) u Nišu donet je politički manifest koji definiše ovaj antinarodni pokret. Antinarodna građanska opzicija koja je opravdano omražena u narodu je manipulisala apstraktnim subjektom studenata. NKPJ ističe da perostali zahtevi koji se predstavljaju kao studentski zahtevi su u svojoj suštini liberalni zahtevi koji predstavljau liberalnu demagogiju. Građanska opozicija koristi studente i omladinu kao instrument za političke ciljeve, bez obzira na stvarnu sudbinu studenata, odnosno da li će oni izgubiti godinu, ili ne i to samo sa jednim ciljem, a to je da se dokopa vlasti.
“Liberalni edikt” predstavlja ništa drugo do prepisane stvari iz nekog priručnika sa aktivističkog kursa nevladinih organizacija koji su finasirane iz zapadnih fondova krupnog kapitala. Tzv “Studentski edikt” je postao manifest građanske opozicije, a karakter protesta sa ovom političkom agendom je antinardoni! “Liberalni edikt” je neprihvatljiv za komuniste!
Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije,
Beograd,
13.03.2025.
