PLASMAN FUDBALERA RADNIČKOG U OSMINU FINALA KUPA
U utakmici odigranoj u okviru šesnaestine finala Kupa Srbije fudbaleri trećeligaša Radničkog iz Beograda kao domaćini su savladali gradskog rivala supeligaša Voždovac rezultatom 2:1 i tako ga eliminisali iz najmasovnijeg nacionalnog fudbalskog takmičenja.
Senzacionalnom pobedom nad Voždovcem, ekipom iz „društva najboljih“, odnosno najjače lige Srbije, Radnički se plasirao u narednu rundu (osminu finala) Kupa Srbije postavši na taj način najprijatnije iznenađenje u ovoj fazi takmičenja. Da bi se jasno sagledalo kakav podvig su ostvarili popularni „majstori“, kako od milošte njegovi verni navijači zovu svoj klub, najbolje se može sagledati ako se zna da su do šesnaestine finala Kupa Srbije došli nakon što su osvojili Kup Beograda i još jednog meča predkvalifikacija u kome su takođe trijumfovali. Voždovac je pak kao superligaš takmičenje počeo od šesnaestine finala i iako favorit ispao.
Iz istorije je poznato da je beogradski Radnički pandan čuvenom italijanskom Livornu, čiji su navijači uglavnom marksistički levičari, jer je osnovan na inicijativu komunista, i oni su kao i radnici bili njegovi prvi navijači. Naime, „crvenokrstaši“ kako su nazivali taj klub zbog sedišta Sportkog društva Radnički u beogradskom naselju Crveni krst nastali su nakon predloga poslaničke grupe Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) u tadašnjoj Skupštini Kraljevine Jugoslavije da se osnuje radnički sportski klub. Njihovu inicijativu sprovode mladi radnici nakon gostovanja u Beogradu zagrebačkog Sportskog kluba Građanski koji je u dva meča pobedio najbolji srpski fudbalski klub BSK. Za đake beogradske građevinsko zanatske škole posebna inspiracija je bila da su pojedini fudbaleri Građanskog bili radnici kao i oni sami pa su se odlučili na to da Beograd dobije svoj radnički klub. Inicijativni sastanak za osnivanje Sportskog kluba Radnički održan je u Zanatskoj školi 20.aprila 1920. godine. Od ukupno 29 osnivača njih petnaestak je znalo da igra fudbal, njih petoro-šestoro su bili politički radnici a ostali pomažući članovi. Sakupljen je osnivački ulog od 140 dinara, a prvi problem je bio kako nabaviti fudbalsku loptu. U celom Beogradu u tom trenutku našla se jedna jedina lopta koja je plaćena 280 dinara, uz dodatno prikupljanje priloga. Drugi problem je bio igralište i tu je već došlo do podele među osnivačima. Jedini su bili za to da se igra na igralištu Srpskog mača kod današnjeg Vukovog spomenika a drugi su bili za Bara Veneciju. Pobedila je ova druga struja i od opštine je zatražena i dobijena dozvola za zemljište, negde na mestu današnjeg igrališta Železničara. Prvi predsednik kluba ujedno i njegov fudbaler bio je Ilija Krstić. Prve utakmice odigrane su 1921 godine kada se Beogradski sportski klub Radnički učlanio u Beogradski loptački savez. Igrao je tada u Drugom B razredu takmičenja. Prvi uspeh od osnivanja Radnički beleži u sezoni 1924/25 kada osvaja prvo mesto u Drugom razredu sa učinkom 9-1-2. U to vreme je Radnički bio poznat po vernim navijačima, iz redova radničke klase, koji su ga organizovano pratili na gostovanjima peške odlazeći i do najudaljenijih delova grada.
Tokom narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu živote su dali brojni istaknuti sportisti i sportiskinje Radničkog, pa tako i fudbaleri, među kojima je bilo i 17 narodnih heroja.
Nakon završetka rata, u Prvoj saveznoj fudbalskoj ligi Radnički se obreo u sezoni 1953/54 zauzevši na kraju takmičenja 12 mesto od 14 timova. Kasnije je dva puta uspeo da bude treći u prvenstvu a jednom četvrti. Najveći uspeh u istoriji kluba ostvaren je u sezoni 1956/57 kada je Radnički igrao u finalu Kupa Jugoslavije sa Partizanom. Nakon vođstva od 3:0 na prepunom Stadionu JNA na kraju su ipak trijumfovali „crno-beli“ sa 5:3. U to vreme je Radnički imao stadion na Vilinim vodama pa su ušavši u legendu nakon sjajne igre sa Partizanom dobili nadimak „majstori sa Dunava“. Istorijska utakmica je odigrana 26. maja 1957. godine.
Danas Radnički igra u Srpskoj ligi “Beograd”, trećem rangu takmičenja u našoj zemlji. Stadion mu je na Tošinom bunaru na Novom Beogradu a za klub navija neveliki broj navijača koji su sa druge strane verni kako klubu tako i njegovim tradicijama. Igrači Radničkog na svojim grudima i dalje ponosno nose grb u kome je crvena zvezda petokraka.
Redakcija “Glasnika” čestita Radničkom plasman u osminu finala Kupa Srbije i želi mu puno uspeha u daljem talmičenju, kako u Kupu tako i u prvenstvu.
BRITANSKA POLICIJO DALJE RUKE OD MLADIH KOMUNISTA
Tokom održavanja velikog protesta u Glazgovu gde je održan samit o klimatskim promenama „COP 26“, policija je sprečila aktiviste Saveza komunističke omladine Britanije (YCL) da uzmu učešće na tom skupu.
Članovi YCL su planirali da sa progresivnim sindikatima i drugim levičarskim organizacijama protestuju protiv zagađivanja životne okoline i ugrožavanja zdravlja ljudi za šta su krive buržoaske vlade najmoćnijih zapadnih zemalja koje bespogovorno služe interesima eksploatatorskog krupnog kapitala da ostvari što veči profit, čak i po cenu katastrofalnih klimatskih promena.
Zbog toga se oko 150 pripadnika YCL na skupu pojavilo noseći baner „Socijalizam ili istrebljenje“ i crvene zastave ali im policija nije omogućila da se priključe drugim demonstrantima. Bez bilo kakvog objašnjenja policajci su sa obe strane okružili i tako blokirali mlade komuniste ne dozvolivši im da se sliju sa kolonom demonstranata. Iako je to naišlo na negodovanje ostlalih učesnika protesta koji su od policije zahtevali da mlade komuniste pusta da marširaju zajedno sa njima ona je do kraja trajanja skupa to sprečavala. Jake policijske snage su prosto fizički izgurale mlade komuniste kako ne bi mogli da protestuju. Noć pred demonstracije policija u Glazgovu se u pabu koji se nalazi iznad kancelarije YCL u tom škotskom gradu raspitivala o llanovima YCL a sutradan ujutro kod vlasnika prostora da li mladi komunisti plaćaju zakup prostorija na šta je on odgovorio potvrdno.
Tokom grube policijske intervencije nekoliko ljudi je zadobilo udarce a aktivista YCL iz Glazgova Nejtan Henebro je uhapšen i nakon toga priveden u pritvor u policijsku stanicu. Protiv njega je pokrenut krivični postupak a sudija ga je pustio da se brani sa slobode uz kauciju. Optužen je da je „tokom skupa koristio pirotehnička sredstva“ ali nije naglašenom ako je to tačno, kako je na taj način ugrozio javni red i mir i bilo čiju bezbednost. Kao razlog za sprečavanje kolone YCL da maršira na protestu policija je nekoliko dana kasnije navela da su inače levičarski orijentisani navijači Seltika „Green Brigade“ pokušali da se „infiltriraju među komuniste i izazovu nerede“. YCL je odbacio takve tvrdnje kao tendenciozne i netačne.
Potpuno je jasno da je britanska policija pripadnike Saveza komunističke omadine Britanije svesno sprečila da ostvare pravo na legalan i miran protest, jer je kao čuvar postojećeg eksploatatorskog kapitalističkog sistema, zabrinuta zbog sve veće popuarnosti koju YCL stiče među mladima. Očito je da je YCL pod radarom britanske policije nakon uspešnih mobilizacija na sajmu oružja u Londonu i na protestima protiv konferencije reakcionarne buržoaske Konzervativne partije Britanije.
Redakcija „Glasnika“ se solidariše sa pripadnicima YCL a posebno sa uhapšenim i optuženim drugom Henebrom a britanskoj policiji poručuje da ništa pa ni represija ne mogu da zaustave pravednu borbu mladih komunista za bolje društveno uređenje u toj zemlji.
NESPOSOBNI MINISTAR TOMA MONA OPET BALJEZGA
Progresivnu javnost u Srbiji, svojom novom nebuloznom izjavom, zgrozio je i time izazvao opravdani revolt i podsmeh Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, inače bogataško dete koje ceo život parazitira na radu drugih.
U pokušaju da opravda neuslovni smeštaj koji je kineski privatni poslodavac Linglong dodelio vijetnamskim radnicima angažovanim na izgradnji fabrike guma te kompanije u Zrenjaninu on je rekao kako oni navodno „dobro zarađuju“.
Njihova prosečna plata je 900 evra i ako oni nju koriste tako da uštede i da najveći deo novca vrate svojim porodicama, mi kao država teško možemo da se izborimo sa tim problemom. Ja se pitam zašto ti ljudi ne iskoriste taj novac da obezbede sebi dostojanstveniji život ovde. Veliki broj gradjana Srbije sa mnogo manjim platama ima dostojanstvenije uslove za život“ – rekao je tajkun Momirović gostujući na RTV Vojvodina.
Plata od 900 evra jeste velika za standard većine građana u Srbiji ali to nikako ne znači da sa tim iznosom primanja u našoj zemlji može da se živi lagodno. Za minimalnu potrošačku korpu je potrebno izdvojiti oko 330 evra a za iznajmljivanje pristojnog stana 300 evra. Po Momirovićevom mišljenju dakle, radnici iz Vijetnama bi trebalo da rade za manje od 300 evra mesečno i da budu zadovoljni tom izuzetno niskom sumom.
Potpuno je normalno što vijetnamski radnici imaju plate u iznosu od 900 evra. Ako se uporede sa platama građevinskih radnika angažovanih u inostranstvu te plate su veoma niske. Pored toga, Momirović, kao bogataško dete koje od malena dobija sve na tacni, zaboravlja da je angažman vijetnamskih radnika privremen a ne stalni posao. Dakle, oni će dobijati novčanu naknadu dok traje izgradnja. Nakon toga, biće nezaposleni i sasvim je normalno da od novca koji zarade treba da naprave ušteđevinu od koje će živeti dok ne nađu novi posao.
Ugovorom je Vijetnamcima zagarantovan pristojan smeštaj. Oni ga pak nisu dobili čime je Linglong prekršio važeće zakonske norme u Srbiji obmanuvši radnike. Što je to urađeno od strane kineske firme izvođjača radova, nikako ne amnestira Linglong kao naručioca posla od odgovornosti zbog lošeg smeštaja. Nema obaveze niti potrebe da Vijetnamci sami plaćaju svoj smeštaj kad im je ugovorom garantovano da će to obezbediti poslodavac.
Čak i da Vijetnamci žele sami sebi da plate smeštaj, za tako nešto nisu u mogučnosti, jer su dosad dobili samo jednu platu. Takođe, Vijetnamcima je poslodavac oduzeo pasoše tako da nisu u mogućnosti da bez njih obilaze Zrenjanin i traže adekvatan smeštaj, kako im nadmeno Momirović predlaže.
Sasvim je jasno da umesto da Momirović, inače i sam buržuj, kao resorni ministar štiti interese građevinskih radnika u Srbiji on traži izgovore za nedela i servisira interese privatnih poslodavaca. Zbog toga je veoma lako izvesti logičan zaključak da Momirović ne radi valjano posao koji mu je dodeljen. S obzirom da je ranije sramno vikao na radnike koji su angažovani na izgradnji infrastrukture u Srbiji kao i da se sada isto tako sramno svrstao na stranu privatne kompanije koja tlači svoje rednike Momirović mora odmah da podnese ostavku. Ako taj bahati bogataš to ne uradi, obaveza Vlade Srbije je da ga odmah smeni.
Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!
